Dečija ekološka akademija je nevladino i neprofitno udruženje osnovano 2015. godine u Novom Sadu sa idejom da kroz edukativne i interaktivne ekološke radionice približi prirodu deci. Razumevanje i bliski kontakt sa prirodom, motiviše decu i mlade da sa malim promenama svakodnevnih navika mogu podstaći velike promene u očuvanju i zaštiti životne sredine.

Jačanjem svesti o prirodi doprinosimo stvaranju generacija odgovornih građana i smanjujemo eksploataciju prirodnih resursa.

Ekološki projekti i aktivnosti koje realizuje Dečija ekološka akademija imaju zajednički cilj – unapređivanje zaštite životne sredine i edukaciju dece u oblasti ekologije

ciljevi

 

» podizanje ekološke svesti o značaju i vrednosti prirode,

» edukacija i sprovođenje ekoloških programa za decu i odrasle,

» javno zagovaranje za promenu navika u pogledu korišćenja i zaštite prirode,

» očuvanje ekosistema i sprovođenje akcija pošumljavanja

naš tim

osnivač udruženja i predsednik upravnog odbora

osnivač udruženja

osnivačica udruženja i koordinatorka udruženja

master ekolog za zaštitu životne sredine i edukatorka udruženja

diplomirani ekolog za zaštitu životne sredine i edukatorka udruženja

saradnik na projektima

malim koracima ka velikim promenama u prirodi

 

Priroda je inspirativna za sve ljude, a posebno za decu koja svoju radoznalost sa neverovatnom lakoćom mogu da usmere u istraživanje i produbljivanje znanja o svom okruženju. Tada, naši najmlađi brzo uvide da je velika promena u našem odnosu prema prirodi neophodna, a mi se trudimo da zajednički otkrivamo kako su ljudi narušili balans u prirodi i kako bi promena u našim navikama trebala da nastupi sada.

 

Biodiverzitet

Populacija ljudi je sve veća i to zahteva ubrzano širenje urbanih područja i povećava potrošnju prirodnih resursa. Širenjem urbanih sredina dolazi do uništavanja prirodnih staništa, što uzrokuje smanjenje biodiverziteta i sa njim povezanih ekosistemskih usluga od kojih svi zavisimo, a srž ekosistemskih usluga je ujedinjenost čoveka, životinja i biljaka i njihova saradnja za dobrobit svih.

Više od polovine svetskog stanovništva živi u gradovima i ogroman je uticaj urbanizacije na prirodu ali i velika odgovornost gradova i svih ljudi za očuvanje prirode i biodiverziteta.

Da bismo očuvali biodiverzitet moramo znati šta on predstavlja i shvatiti njegov značaj. Razmišljati o tome i šta je to što nam ta raznolikost svakodnevno omogućava, a da mi toga nismo ni svesni.

Zbog toga je ekološka edukacija i usvajanje ekološke kulture važan alat za uspostavljanje dodira sa prirodom, jer motivišemo decu i mlade da samo promenom naših svakodnevnih navika možemo podstaći velike promene u ponašanju ljudi prema prirodi i tako očuvati prirodu.

Naše udruženje, Dečija ekološka akademija iz Novog Sada, od 2015. godine sprovodi kontinuiranu ekološku edukaciju u obrazovnim ustanovama (vrtićima i osnovnim školama) za decu uzrasta od 5 do 10 godina. Kroz projekte Eko kultura, Totalna reciklaža i Moja bašta može svašta cilj nam je da deci približimo prirodu.

 

Ekološko obrazovanje dece

Da bismo mogli od čoveka očekivati ekološko ponašanje, potrebno je da ga prvo obrazujemo.

Shvatanja smo da od najranije mladosti, deci moramo mnogo više pričati o prirodi, jer kroz komunikaciju dolazimo do toga da je ključno da svi mi za početak primetimo prirodu. Kada na neformalan način počnemo da obrađujemo ekološke teme sa decom, da se igramo, slušamo jedni druge, razgovaramo i razvijamo potencijalna rešenja za probleme u prirodi, postepeno dolazimo i do našeg shvatanja značaja prirode, kao i važnosti njenog opstanka.

Ekološke radionice koje sprovodimo u vrtićima i osnovnim školama deo su vannastavnih aktivnosti i naše sprovođenje edukacije veoma zavisi od zainteresovanosti i spremnosti prosvetnih radnika/ca da nam ustupe prostor, u svom planu i programu, za ekološke projekte i aktivnosti koje mogu da prodube i prošire znanje dece na temu očuvanja prirode.

Savremenim metodama edukacije i kroz radioničarski rad, naše edukatorke pričaju ekološke priče prilagođene deci i uz pažljivo pripremljene materijale (fotografije i ilustracije) i didaktičke igre podstiču decu na interakciju, direktnu komunikaciju i uključenost u temu koju obrađujemo. Tim procesom, mi utičemo na njihovu radoznalost i svest, zajednički otkrivamo nove i alternativne modele održivog ponašanja koji bi trebali da postanu deo našeg svakodnevnog života, a razvijamo i kritički stav prema negativnim obrascima ponašanja prema prirodi i ukazujemo na neophodnost racionalnog korišćenja prirodnih resursa.

Kroz radionice koje sprovodimo, u učionici ili u prirodi, Totalna reciklaža, Najugroženije životinje Srbije, Značaj šuma, Voda kroz zaštićena područja Vojvodine, Klimatske promene, Kompostiranje i Biljke prijateljice osluškujemo dečija iskustva sa prirodom i utičemo na njihovo razumevanje prirode i živih bića koja nas okružuju.

Nakon višegodišnjeg iskustva u radu sa decom u ovoj oblasti, uviđamo da je jedna od najboljih metoda prenosa značajnih informacija o prirodi kroz kombinaciju edukacije i empirijskog iskustva. Samo tako kod dece možemo stvoriti osećaj za odgovornost prema svom okruženju i prirodi i zainteresovati ih da shvate da je ekološko obrazovanje proces koji traje celi život.

 

Održivost u praksi

Na naše zadovoljstvo, veliko interesovanje izazvali su naši projekti Totalna reciklaža i Moja bašta može svašta, jer nude praktično iskustvo i izlazak iz okvira učionice i naučenog.

Projekat Totalna reciklaža trenutno se sprovodi u 8 novosadskih obrazovnih ustanova, uz doniranu opremu za razvrstavanje i presovanje otpada i ima za cilj edukaciju o pravilnom upravljanju otpadom, primarnu separaciju otpada, presovanje plastične i metalne ambalaže i skladištenje otpada u posebne kontejnere. Konkretne efekte ovog projekta vidimo u tome što se đaci organizuju i jednom nedeljno donose otpad (plastične flaše, limenke i hartiju) od kuće, i u tom procesu neizostavno utiču i na svest i promenu navika svojih ukućana. Uz pomoć prese, postavljene u školi, presuju plastične flaše i limenke kako bi smanjili zapreminu ambalaže i ubacuju otpad u odgovarajuće kontejnere. Sakupljeni otpad se odvozi do ovlašćenog reciklera koji preuzima dalje otpad koji su deca sakupila i razvrstala i mi smo time doprineli da bude manja količina smeća u našem okruženju, da nam šume, reke i vazduh ne budu zagađeni, a uštedeli smo i energiju potrebnu da se otpad pomešan sa smećem na deponijama spaljuje. Zajedno smo za tri godine, sakupili 17. 934 kg otpada i predali ga na dalju preradu.

Dok u okviru projekta Moja bašta može svašta, pravimo urbane bašte i od maja do oktobra meseca pratimo ciklus bašte uz pripremu zemljišta, sadnju, negu biljaka, malčiranje i kompostiranje. Ovim aktivnostima podstičemo boravak dece u prirodi, aktivan rad na kreiranju i održavanju bašte, dodir zemljišta i biljaka, kao i zdravu ishranu od plodova ubranih u bašti. Učimo decu da nije potrebno mnogo da bismo omogućili jednoj bašti da buja – zemlja, voda, seme, Sunce i ljubav.

 

Ekološki kalendar i akcije sadnje

Ako se pitate kako možete da uključite svoje dete u redovne ekološke aktivnosti, predlažemo vam da zajedno sa nama pratite ekološki kalendar, jer jednom mesečno, održavamo besplatne ekološke radionice za decu uzrasta od 5 do 10 godina u Zabavnom parku Starli, Novom Sadu. Sve informacije oko radionica možete pratiti ovde.

Već drugu godinu, partneri smo i na projektu Šuma zove na dijalog, Mreže Pošumimo Vojvodinu sa još tri organizacije – Pokret gorana Novog Sada, Ekološki pokret Vrbasa i Ruralni centar sova iz Sremske Mitrovice, koji se realizuje u okviru Ekosistem programa, a sprovode ga Mladi istraživači Srbije uz podršku Švedske. Jedan od glavnih ciljeva, svih partnera na projektu, je upravo edukacija dece u osnovnim školama na temu značaja šuma, očuvanja postojećih šuma i pošumljavanja u Vojvodini koja je jedna od najmanje šumovitih područja u Evropi. I ove jeseni, Mreža Pošumimo Vojvodinu, organizuje veliku akciju sadnje na području opštine Vrbas, te vas pozivamo da nam se pridružite na akciji pošumljavanja i podizanja novih vetrozaštitnih pojaseva u Vojvodini. Sve informacije oko sadnje, biće dostupne ovde.

Autorka teksta: Danica CImbal, koodinatorka udruženja

oktobar, 2022. godine