Mreža pošumimo Vojvodinu

 

članstvo u mreži pošumimo vojvodinu

Sedište udruženja Dečija ekološka akademija je u Novom Sadu i naša najbliža šuma je Fruška gora.

Volimo da uživamo u šumi, da je istražujemo i upoznajemo, i da kroz naše ekološke radionice kontinuirano edukujemo decu i odrasle o važnosti očuvanja svih šuma i biodiverziteta. Podržavajući ciljeve Mreže, udruženje Dečija ekološka akademija se u martu 2020. godine, pridružilo Mreži Pošumimo Vojvodinu.

Mreža Pošumimo Vojvodinu je mreža udruženja i pokreta građana, koja je osnovana u januaru 2020. godine u cilju većeg uticaja javnosti na donosioce odluka i razvijanja svesti javnosti o značaju očuvanja i unapređenja postojećih šuma i povećanja površina pod šumama u AP Vojvodini, o važnosti očuvanja šuma i pošumljavanja na zaštitu prirode, poljoprivredu, ekonomiju, te radi veće medijske vidljivosti, činjenica i problema u vezi pošumljavanja, kao i načina za njihovo rešavanje.

Mreža trenutno ima 23 članice, udruženja i pokreta građana iz Novog Sada, Sremskih Karlovaca, Vršca, Subotice, Vrbasa, Sombora, Bečeja, Gložana, Kovina, Deliblata, Bele Crkve, Novog Kneževca i Sremske Mitrovice i otvorena je za nove članice.

Članice mreže:

Pokret gorana Vojvodine, Sremski Karlovci
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Novi Sad
Ekološki centar „Stanište“, Vršac
Inženjeri zaštite životne sredine, Novi Sad
Pokret gorana Novog Sada, Novi Sad
Naučno-istraživačko društvo studenata biologije i ekologije „Josif Pančić“, N. Sad
Društvo mladih istraživača „Branislav Bukurov“, Novi Sad
Pokret „Odbranimo šume Fruške Gore“, Novi Sad
Udruženje za zaštitu šuma, Novi Sad
Ekološki front, Novi Sad
Udruženje Dečija ekološka akademija, Novi Sad
CEKOR – Centar za ekologiju i održivi razvoj, Subotica
Ekološki pokret Vrbasa, Vrbas
Pokret gorana Sombora, Sombor
Udruženje građana „Ekobečej“, Bečej
Udruženje ekologa „EKOS“, Gložan (Bački Petrovac)
Ekološko udruženje „Avalon“, Vršac
Prirodnjačko društvo „Gea“, Vršac
Udruženje sportskih ribolovaca „Deliblatsko jezero“, Deliblato (Kovin)
Udruženje građana „Eko zona Kovin“, Kovin
Udruženje građana „Aurora“, Bela Crkva
Eko centar „Tisa“, Novi Kneževac
Ruralni centar „Sova“, Sremska Mitrovica

Autonomna pokrajina Vojvodina jedna je od najmanje šumovitih područja u Evropi. Po zvaničnim podacima, u AP Vojvodini je pod šumama oko 140 hiljada hektara, ili oko 6,4% teritorije, računajući i velike šumske komplekse na Fruškoj gori, Vršačkim planinama, u Deliblatskoj peščari, Gornjem Podunavlju i sremsko-bosutske šume. Bez ovih kompleksa, najveći broj opština i gradova je potpuno ogoljeno, sa tek par promila površine pod šumama. U skladu sa standardima razvijenih zemalja, optimalna površina pod šumom i zaštitnim zasadima je 0,16 hektara po stanovniku. Prema ovom standardu, šume bi u AP Vojvodini trebalo da zauzimaju površinu od oko 308 hiljada hektara, što znači da sada nedostaje oko 170 hiljada hektara novih šuma i zaštitnih zasada.

Koristi od šuma su velike i raznovrsne. Šume su jedinstveni ekosistemi, stanište su za mnoge biljne i životinjske vrste. Prirodni su prečistači vazduha i time poboljšavaju njegov kvalitet, ublažavaju mikroklimatske ekstreme i posledice klimatskih promena, povoljno utiču na ekonomiju, turizam, zdravlje. Imaju nemerljiv značaj i u poljoprivredi, jer smanjuju štete od suša i poplava, čuvaju zemljište od isušivanja, povećavaju kvalitet zemljišta i prinose, vezuju za sebe štetne materije i povećavaju kvalitet hrane, menjaju
način strujanja vazduha, smanjuju brzinu vetra, sprečavaju raznošenje zemljišta i eroziju, kao i nanošenje peska na zemljište, pogodno su područje za pčelarstvo i izvor su jestivih šumskih plodova. Iako nema tačnog podatka, štete i izgubljene dobiti zbog nedostatka šuma, u AP Vojvodini svakako se mogu meriti stotinama miliona evra godišnje.

Iako su vrednosti i značaj šuma nesporni, a šumovitost u AP Vojvodini daleko ispod optimalne, i to u regiji u kojoj je poljoprivredno zemljište najvažniji resurs, javnost i donosioci odluka, ipak, očuvanju postojećih šuma i pošumljavanju ne pridaju važnost
kakva se očekuje i kakva je neophodna. Očuvanje postojećih šuma i novo pošumljavanje nisu prioritet, nedovoljno efikasno se planiraju, nedovoljno se finansiraju, problemi koji ih ograničavaju se ne rešavaju, tako da godinama izostaju vidljivi pomaci, koji bi se pokazali ne samo u povećanju površina pod šumama, uz očuvanje drugih prirodnih vrednosti i staništa, već i u održavanju postojećih površina.

Organizacije civilnog društva svesne su društvene uloge koju imaju, a znanjem, iskustvom, dobrovoljnim radom i na druge načine mogu i žele da doprinesu poboljšanju stanja. Jedan od delotvornijih načina za to je osnivanje mreže, koja će okupljati udruženja posvećenih unapređenju stanja postojećih šuma i povećanju površine pod šumama u AP Vojvodini.

Tokom „Nedelje umrežavanja“, u okviru projekta „Ekosistem“, koji sprovode Mladi istraživači Srbije, u Beogradu je 14. i 15. oktobra 2020. održan sastanak mreže „Pošumimo Vojvodinu“. Učestvovali su predstavnici 18 od 24 članica mreže.

Na početku sastanka, učesnici su se kratko podsetili kako je mreža nastala i koji su joj ciljevi. Zatim su predstavljeni problemi u vezi sa pošumljavanjem Vojvodine, a čijem rešavanju mreža želi da doprinese.

Kao jedan od najznačajnijih problema označena je nedovoljna funkcionalnost Fonda za šume AP Vojvodine. Prihodi budžeta AP Vojvodine od naknade za korišćenje i naknade za promenu namene šuma su u periodu 2014–2018. godine, zajedno sa prenetim sredstvima iz ranijeg perioda, iznosili ukupno oko 561,5 miliona dinara, što je više nego nedovoljno u odnosu na potrebe za podizanjem novih šuma. Ni tako niski prihodi nisu u potpunosti iskorišćeni, jer su rashodi Fonda bili oko 467,5 miliona dinara, što je za oko 94 miliona dinara manje od prihoda od naknada. Međutim, od navedenog iznosa, oko 70% utrošeno je za izgradnju šumskih puteva, dok je za pošumljavanje korišćeno samo između 5 i 13 miliona dinara godišnje. To je dovoljno za samo par desetina hektara novih šuma, što je praktično ništa u odnosu na 170 hiljada hektara koliko u ovom trenutku Vojvodini nedostaje.

Od ostalih problema koji ograničavaju ili onemogućavaju pošumljavanje naznačeni su nerešeni imovinsko-pravni odnosi na poljoprivrednom zemljištu, neusaglašenost podataka iz katastra sa stanjem na terenu, nezainteresovanost lokalnih samouprava i drugih aktera za konkurse za pošumljavanje, nevoljnost da se poljoprivredno zemljište u državnoj svojini izdvoji za pošumljavanje, problemi u rasadnicima i plantažno pošumljavanje uvezenim vrstama, zbog pritiska drvne industrije.

U nastavku su razmatrana pitanja razvoja mreže. Usvojen je Pravilnik o prijemu u članstvo mreže, inicirana izrada Poslovnika o radu mreže, a takođe su i mapirani kapaciteti i ekspertiza članica mreže. Na osnovu predstavljenih problema i kapaciteta članica, na kraju su dogovorene prioritetne aktivnosti. Do kraja 2022. godine mreža će se baviti praćenjem stanja u Fondu za šume APV i postojanja lokalnih fondova za šume, zagovaranjem izmena Zakona o šumama, akcijama na unapređenju informisanosti i svesti građanstva, i drugim zagovaračkim i edukativnim aktivnostima.

 

Serijom uvredljivih tekstova napadnute su ekološke aktivistkinje Dragana Arsić iz Pokreta „Odbranimo šume Fruške gore“ i Nataša Đereg iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR). Mreža „Pošumimo Vojvodinu“, čije su pomenute organizacije članice, najoštrije osuđuje ove napade.

Ove dve sjajne aktivistkinje godinama se pod svojim imenom i prezimenom, hrabro i javno bore za interese građana Srbije. Dragana Arsić i njen pokret razotkrili su nepravilnosti u poslovanju Nacionalnog parka „Fruška gora“, što je dovelo do pokretanja postupaka protiv odgovornih, dok se Nataša Đereg i CEKOR bore da najveći zagađivači prestanu da uništavaju zdravlje građana. Kada je njihov rad počeo da dobija pravni epilog, na njih je pokrenuta organizovana hajka, metodama iz bezbednosnog podzemlja. Prvo je bizarni portal „Prismotra“, bez urednika i kontakt adrese, objavio seriju lažljivih i nepotpisanih članaka. U njima nema ni reči o činjenicama do kojih su aktivistkinje došle, već se ličnim uvredama i besmislenim „optužbama“ da primaju novac kako bi uništile Nacionalni park i privredu Srbije, pokušava njihova javna diskvalifikacija. Bez provere tačnosti, ove tekstove je preko COMNET udruženja elektronskih medija prenelo više internet portala i lokalnih medija, koji se finansiraju javnim novcem iz budžeta. Upravo ovi „mediji“ rade protiv interesa građana, jer kukavički, anonimno i za pare brane interese moćnika, koji kršeći propise, a zarad sopstvene koristi, uništavaju prirodna bogatstva i zdravlje građana Srbije.

Mreža „Pošumimo Vojvodinu“ zahteva od nadležnih da zaštite ekološke aktivistkinje i sprovedu odgovarajuće postupke protiv „uredništva“ portala.

Bez obzira na kritike javnosti, Skupština AP Vojvodine odlučila je da se iz Pokrajinskog fonda za šume brišu sve aktivnosti na pošumljavanju i unapređenju rasadničke proizvodnje, iako su to osnovne delatnosti Fonda.

Skupština AP Vojvodine donela je odluku o rebalansu budžeta za 2020. godinu. U okviru rebalansa, umanjen je planirani iznos novca u Pokrajinskom fondu za šume. Međutim, umanjenje nije jednako pogodilo sve delatnosti Fonda. Oko 90% novca potrošiće se na izgradnju šumskih puteva, što je aktivnost daljeg korišćenja šuma, a obrisane su sve aktivnosti na novom pošumljavanju.

Na to je reagovala NVO mreža „Pošumimo Vojvodinu“, koja je saopštenjem za javnost pokušala da spreči donošenje ovako skandalozne odluke. Mreža nije zadovoljna ovakvim raspletom, nastaviće da ukazuje na štetnost daljeg zanemarivanja važnosti pošumljavanja i predložiće mere za poboljšanje stanja.

Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je u ime Mreže gostovao u emisiji „Čekajući vetar“ Radio Beograda. Izjavio je da Vojvodini, koja je jedna od najmanje pošumljenih regija u Evropi, klimatske promene nanose velike štete, a da prave mere izostaju. Drastičan primer je kada Fond za šume, koji je osnovan da bi se povećala površina pod šumom, faktički ne ispunjava svoju svrhu. Iako lokalne samouprave imaju odgovornost, očekujemo da impuls za popravljanje stanja dođe sa čela pokrajinske vlade, zaključio je Knežević.

Kada Pokrajinski fond za šume prestane da finansira pošumljavanje, i svede se na servis za dalju seču postojećih šuma, što je u planu da se usvoji na narednoj sednici Skupštine AP Vojvodine (7. maja), onda razlozi i ciljevi njegovog osnivanja postaju besmisleni. Takvo ophođenje je pogubno i neodrživo.

U planu je da se na sednici Skupštine AP Vojvodine 7. maja, između ostalog, izmeni program Fonda za šume za 2020. godinu. Rashodi Fonda smanjiće se sa 200,5 miliona dinara na 135,3 miliona. Od toga je 72,8 miliona planirano za nove aktivnosti u ovoj godini i 62,5 miliona za ugovorene obaveze prenete iz prethodnih godina.

Iz programa se brišu sve aktivnosti u vezi sa pošumljavanjem i rasadničkom proizvodnjom, osim prenetih obaveza. Od novih aktivnosti, čak 65,8 miliona dinara, ili više od 90%, planira se za izgradnju šumskih puteva. Sa prenetim obavezama, za ovu stavku planira se čak 117,5 miliona, dok za pošumljavanje samo 3 miliona dinara.

Pokrajinski fond za šume osnovan je 2010. godine „u cilju finansiranja očuvanja, zaštite i unapređivanja stanja postojećih i podizanja novih šuma, kao i za izradu planova i programa gazdovanja šumama“, što je propisano u članu 2. Odluke o obrazovanju Fonda. Ni do sada Fond nije ispunjavao ciljeve zbog kojih je osnovan. Poslednjih godina, za pošumljavanje je trošeno od 6 do 14 miliona dinara godišnje, što je dovoljno za samo par desetina hektara. Sa druge strane, za izgradnju šumskih puteva, što je aktivnost korišćenja šuma, trošeno je i do 75% novca Fonda. Ali kada Fond za šume prestane da finansira podizanje novih šuma, i svede se na servis za dalju seču postojećih šuma, razlozi i ciljevi njegovog osnivanja postaju besmisleni.

Ovo ukazuje da donosioci odluka u Pokrajinskoj vladi i nadležnom Sekretarijatu ne vrednuju značaj očuvanja postojećih i podizanje novih šuma, već su vrlo skloni daljoj eksploataciji ovog bogatstva. Bez obimnog podizanja novih šuma, to je pogubno i neodrživo. Podsećamo da je AP Vojvodina jedno od najmanje šumovitih područja u Evropi. Po zvaničnim podacima, Vojvodini nedostaje oko 170 hiljada hektara novih šuma i zaštitnih zasada. Štete i izgubljene dobiti u poljoprivredi zbog poplava, suša, smanjenja prinosa i kvaliteta zemljišta, i drugih direktnih posledica nedostatka šuma, mogu se meriti stotinama miliona evra godišnje.

Zato mreža „Pošumimo Vojvodinu“ traži od nadležnih da preispitaju planirane izmene programa Fonda za šume, tako što će se bar 80% sredstava Fonda uložiti u podizanje novih šuma i poboljšanje uslova rada rasadnika.

 

projekat šuma zove na dijalog – mreže pošumimo vojvodinu

Od avgusta 2021. godine, počela je realizacija projekta “Šuma zove na dijalog” u okviru programa EKO-SISTEM: Podrška reformama u zaštiti životne sredine, koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske preko Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida). Projekat realizuju 4 članice mreže “Pošumimo Vojvodinu” – Pokret gorana Novog Sada, Ekološki centar Vrbas, Ruralni centar Sova i Dečija ekološka akademija, dok je nosilac projekta Pokret gorana Novog Sada.

Cilj projekta je unaprediti svest građana i donosilaca odluka o važnosti očuvanja i unapređenja postojećih šuma, kao i povećanja površina pod šumama i njihove nege u AP Vojvodini. Tokom pet meseci trajanja projekta, želimo da unapredimo znanje građana o važnosti šuma i povećamo aktivizam u njihovoj zaštiti i to kroz obuku dece u osnovnim školama u Vrbasu, Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu, kroz organizovane akcije sadnje u svakom gradu.

Nastojaćemo da snažnom kampanjom javnog zagovaranja povećamo vidljivost Mreže i njen zagovarački kapacitet sa donosiocima odluka i na taj način obezbedimo veće poverenje građana. Tokom realizacije projekta planirano je da snimimo edukativne i promotivne video materijale o važnosti šuma, objavljivaćemo informacije i afirmativne tekstove na sajtovima i društvenim mrežama partnera, štampati promotivni materijal i edukativni materijal.

Jedan od važnih ciljeva je da ostvarimo komunikaciju, međusektorski dijalog i dijalog sa predstavnicima iz drugih srodnih oblasti kao što su zaštita prirode, energetika, klimatske promene i upravljanje vodama kao i da pomognemo da Mreža „Pošumimo Vojvodinu“ bude prepoznata kao relavantan partner u donošenju odluka u oblasti šuma.

 

projekat šuma zove na dijalog – radionice za decu

U novosadskim osnovnim školama, danas je završen ciklus edukativnih radionica o šumama, koji smo realizovali u okviru projekta Šuma zove na dijalog.

Đaci iz OŠ Kosta Trifković dobili su radne sveske kroz koje smo rešavali zadatke, odgovarali na kviz pitanja i crtali životinje i biljke koje možemo sresti u Vojvodini.
Nakon edukacije nam sledi dijalog sa zainteresovanim institucijama na temu pošumljavanja, a potom i sadnja novih zelenih površina u sva tri grad!
Naše aktivnosti deo su programa Eko-sistem: Podrška reformama u zaštiti životne sredine, koji realizuju Mladi istrazivači Srbije, a podržava Švedska.
Nosilac projekta je Pokret gorana Novog Sada uz partnerske organizacije Ekološki pokret Vrbasa, Ruralni centar Sova iz Sremske Mitrovice i Udruženje Dečija ekološka akademija iz Novog Sada, koje su članice Mreže Pošumimo Vojvodinu.

 

projekat šuma zove na dijalog – izlet u specijalni rezervat prirode zasavica

Još jedan divan izlet u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica, organizovan je za oko 50 đaka iz osnovne škole “Kosta Trifković”, kroz projekat Šuma zove na dijalog.
Uz predavanja i vodiče, prošetali smo se po pašnjaku Valjevac i iz blizine posmatrali stare rase domaćih životinja i autohtone vrste biljaka koje se nalaze na ovom lokalitetu. Pred kraj izleta, smestili smo se u katamaran i provozali Zasavicom što nam je omogućilo da vidimo mnoge vodene i močvarne biljke, kao i ptice.
Naše aktivnosti deo su programa Eko-sistem: Podrška reformama u zaštiti životne sredine, koji realizuju Mladi istrazivači Srbije, a podržava Švedska.
Nosilac projekta je Pokret gorana Novog Sada uz partnerske organizacije Ekološki pokret Vrbasa, Ruralni centar Sova iz Sremske Mitrovice i Udruženje Dečija ekološka akademija iz Novog Sada, koje su članice Mreže Pošumimo Vojvodinu.