Projekti

Kroz projekte i radionice, koji se bave zaštitom životne sredine i ciljevima održivog razvoja, udruženje Dečija ekološka akademija nastoji da navedene teme svakodnevno u svom radu promoviše i podstiče.

Akcenat u projektima je na vodi, reciklaži, organskim baštama i sadnji kao elementima svakodnevnog života.

  • Edukacijom o zaštićenim područjima upoznajemo decu sa životinjama i biljkama koje žive u našoj blizini
  • Praćenjem potrošnje pijaće vode skrećemo pažnju na sve aspekte korišćenja i potrošnje vode, kao i otpadnih voda čime podržavamo cilj održivog razvoja 6 – obezbeđivanje sanitarnih uslova i pijaće vode za sve
  • Kroz takve ciljeve, pojam reciklaže, problem otpada i zagađenja vode ambalažnim otpadom je nezaobilazan
  • Daljom edukacijom upoznajemo decu i mlade da je moguće, od reciklaže i razvrstavanjem otpada uz adekvatne tretmane, napraviti resurs za rešavanje drugih problema u okruženju kao što je mikroplastika, zagađenje zemljišta i vazduha
  • Doprinos udruženja je i širenje ekološke kulture kroz stvaranje organske bašte/urbane baštenske vrtove u kojima gradimo i negujemo ekosistem potreban svakoj lokalnoj zajednici i gradu
  • Sve aktivnosti daju na uvid ljudsku potrebu za prirodom – ali i našu obavezu da klimatske promene i globalno zagrevanje shvatimo veoma ozbiljno, kako bismo mogli da delujemo i menjamo loše navike zbog kojih se ekološka kriza i dešava.

Kroz edukaciju i nabrojane ekološke aktivnosti, mi utičemo na promenu svesti i ponašanja dece i odraslih prema prirodi.

Polazeći od navedenih činjenica, stvaranja uslova za obrazovanje, ekoloških radionica i događaja, udruženje Dečija ekološka akademija menja svest dece, a preko njih i odraslih, čime dolazi do promene svakodnevnih navika i uspostavlja se sasvim nov sistem vrednosti i načina ophođenja prema prirodi.

Projekat Eko kultura

Projekat Eko kultura namenjen je deci ranoškolskog uzrasta (predškolcima i đacima od prvog do četvrtog razreda osnovne škole) i cilj projekta je upoznavanje i usvajanje osnova ekološke kulture kod dece.

Razvija se tokom školske godine, uz niz radionica po jednom odeljenju.

Misija ovog projekta je osnovno upoznavanje sa temama voda, reciklaža i organska bašta kroz različite radionice o zaštićenim područjima u Vojvodini, biljkama i životinjama koje nastanjuju prirodne rezervate i parkove u Srbiji, klimatskim promenama i ekološkoj krizi, zagađenju vode, zagađenju zemljišta, zagađenju vazduha, zero waste praksi, reciklaži i mikroplastici, kao i kompostiranju i sadnji.

Projekat Eko kultura realizujemo i za decu predškolskog uzrasta kroz njima bliske i zanimljive ekološke teme, kao što su Lanac ishrane, Šumsko drveće i Reciklaža.

Odeljenja i grupe u projektu su u obavezi da dođu na Zeleni festival i završnu radionicu na kraju školske godine u Zabavni park Starli, u Novom Sadu.

Partner na projektu Zabavni park Starli.

Realizacija / projekat Eko kultura – klik na fotografiju!

Školska 2019/20. godina

Edukatori rade sa svim đacima 1. razreda u ovoj školi, kao i odabradnim odeljenjima 2, 3. i 4. razreda koji su pokazali interesovanje za nastavak ekološke edukacije i u novoj školskoj godini. Na ekološkim radionicama – Mikroplastika, Voda u zaštićenim područjima Vojvodine, Plavna područja i Globalno zagrevanje – učestvuje oko 300 učenika i učenica.

Školska 2018/19. godina

Edukatori rade sa svim đacima 1. 2. i 3. razreda u ovoj školi. Na ekološkim radionicama učestvuje oko 500 učenika i učenica.

Projekat je završen u aprilu 2019. godine i kroz projekat je prošlo oko 500 đaka. Obrađivali smo osnovne ekološke teme, kroz radionicu Reciklaža, kao i radionicu Voda i bašta.

 

Projekat je započet 2018. godine.

Školska 2019/20. godina

Edukatori rade sa svim đacima 1. razreda u ovoj školi, kao i odabradnim odeljenjima 2, 3. i 4. razreda koji su pokazali interesovanje za nastavak ekološke edukacije i u novoj školskoj godini. Na ekološkim radionicama – Mikroplastika, Voda u zaštićenim područjima Vojvodine, Plavna područja i Globalno zagrevanje – učestvuje oko 300 učenika i učenica.

Školska 2018/19. godina

Edukatori rade sa svim đacima 1. 2. i 3. razreda u ovoj školi. Na ekološkim radionicama učestvuje oko 500 učenika i učenica.

Projekat je završen u aprilu 2019. godine i kroz projekat je prošlo oko 500 đaka. Obrađivali smo osnovne ekološke teme, kroz radionicu Reciklaža, kao i radionicu Voda i bašta.

 

Projekat je započet 2018. godine.

Školska 2018/2019. godina

Edukatori su radili sa svim đacima 1. 2. i 3. razreda u ovoj školi.

Projekat je završen u aprilu 2019. godine i kroz projekat je prošlo oko 60 đaka. Obrađivali smo osnovne ekološke teme, kroz radionicu Reciklaža, kao i radionicu Voda i bašta.

Tokom 2018. godine, edukatori su radili sa 30 dece iz ovog vrtića, a prvu ekološku radionicu koju su imali je na temu Lanac ishrane.

Tokom 2019. godine, edukatori rade sa 60 dece iz ovog vrtića, a drugu ekološku radionicu koju su imali je na temu Lanac ishrane.

Projekat je započet tokom 2018. godine i edukatori rade sa 60 dece iz ovog vrtića, a prvu ekološku radionicu koju su imali je Reciklaža.

Školska 2019/20. godina

Edukatori rade sa svim đacima 1. razreda u ovoj školi, kao i odabradnim odeljenjima 2, 3. i 4. razreda koji su pokazali interesovanje za nastavak ekološke edukacije i u novoj školskoj godini. Na ekološkim radionicama – Mikroplastika, Voda u zaštićenim područjima Vojvodine, Plavna područja i Globalno zagrevanje – učestvuje oko 300 učenika i učenica.

Školska 2018/19. godina

Edukatori rade sa svim đacima 1. 2. i 3. razreda u ovoj školi. Na ekološkim radionicama učestvuje oko 500 učenika i učenica.

Projekat je završen u aprilu 2019. godine i kroz projekat je prošlo oko 500 đaka. Obrađivali smo osnovne ekološke teme, kroz radionicu Reciklaža, kao i radionicu Voda i bašta.

 

Projekat je započet 2018. godine.

Školska 2019/20. godina

Edukatori rade sa svim đacima 1. razreda u ovoj školi, kao i odabradnim odeljenjima 2, 3. i 4. razreda koji su pokazali interesovanje za nastavak ekološke edukacije i u novoj školskoj godini. Na ekološkim radionicama – Mikroplastika, Voda u zaštićenim područjima Vojvodine, Plavna područja i Globalno zagrevanje – učestvuje oko 100 učenika i učenica.

Školska 2018/19. godina

Edukatori rade sa svim đacima 1. 2. i 3. razreda u ovoj školi. Na ekološkim radionicama učestvuje oko 200 učenika i učenica.

Projekat je završen u aprilu 2019. godine i kroz projekat je prošlo oko 500 đaka. Obrađivali smo osnovne ekološke teme, kroz radionicu Reciklaža, kao i radionicu Voda i bašta.

 

Projekat je započet 2018. godine.

Školska 2019/20. godina

Edukatori rade sa svim đacima 1, 2. i 3. razreda u ovoj školi. Na ekološkim radionicama – Reciklža, Mikroplastika, Voda u zaštićenim područjima Vojvodine, Plavna područja i Globalno zagrevanje – učestvuje oko 500 učenika i učenica.

Projekat je započet u septembru 2019. godine.

Školska 2019/2020. godina

Edukatori rade sa svim đacima 1, 2. i 3. razreda u ovoj školi. Na ekološkim radionicama – Reciklža, Mikroplastika, Voda u zaštićenim područjima Vojvodine, Plavna područja i Globalno zagrevanje – učestvuje oko 550 učenika i učenica.

Projekat je započet u oktobru 2019. godine.

Školska 2019/2020. godina

Edukatori rade sa svim đacima 1, 2. i 3. razreda u ovoj školi. Na ekološkim radionicama – Reciklža, Mikroplastika, Voda u zaštićenim područjima Vojvodine, Plavna područja i Globalno zagrevanje – učestvuje oko 400 učenika i učenica.

Projekat je započet u novembru 2019. godine.

Tokom 2019. godine, edukatori rade sa 20 dece iz ovog vrtića, a prvu ekološku radionicu koju su imali je na temu Lanac ishrane.

Školska 2019/2020. godina

Edukatori rade sa svim đacima 1, 2, 3. i 4. razreda u ovoj školi. Na ekološkim radionicama – Reciklža, Mikroplastika, Voda u zaštićenim područjima Vojvodine, Plavna područja i Globalno zagrevanje – učestvuje oko 40 učenika i učenica.

Projekat je započet u novembru 2019. godine.

Tokom 2019. godine, edukatori rade sa 20 dece iz ovog vrtića, a prvu ekološku radionicu koju su imali je na temu Lanac ishrane.

Tokom 2019. godine, edukatori rade sa 20 dece iz ovog vrtića, a prvu ekološku radionicu koju su imali je na temu Šumsko drveće.

Tokom 2019. godine, edukatori rade sa 20 dece iz ovog vrtića, a prvu ekološku radionicu koju su imali je na temu Lanac ishrane.

Školska 2019/2020. godina

Edukatori rade sa svim đacima 1, 2. i 3. razreda u ovoj školi. Na ekološkim radionicama – Reciklža, Mikroplastika, Voda u zaštićenim područjima Vojvodine, Plavna područja i Globalno zagrevanje – učestvuje oko 120 učenika i učenica.

Projekat je započet u novembru 2019. godine.

Projekat Totalna reciklaža

Projekat Totalna reciklaža namenjen je deci ranoškolskog uzrasta (od prvog do četvrtog razreda osnovne škole), kao i starijim razredima, zaposlenima u obrazovnim institucijama i lokalnoj zajednici.

Cilj projekta je edukacija, usvajanje i primena reciklaže (razvrstavanje i sakupljanje PET ambalaže / Papira / Kartona / Čepova / Limenki) na nivou škole ili vrtića.

Razvija se tokom cele školske godine, uz niz radionica po jednom odeljenju.

Učesnici u projektu (osnovna škola/vrtić) dobijaju svu potrebnu reciklažnu opremu, kao donaciju od partnera udruženja, za uspešan početak ekološkog osvešćivanja dece i lokalne zajednice.

Partneri na projektu Papir servis / FHB i Zabavni park Starli.

Realizacija / projekat Totalna reciklaža – klik na fotografiju!

U aprilu 2019. godine OŠ Jožef Atila na Telepu, donirana je oprema za reciklažu i separaciju otpada. Primarna separacija kreće iz učionica đaka nižih razreda, a razvrstan otpad se kasnije skladišti u kontejnere koji su postavljeni u školskom holu za PET ambalažu i Papir/Karton.

Ohrabrujemo roditelje i lokalnu zajednicu da učestvuje i da se priključi sakupljanju i razvrstavanju otpada (PET ambalaža / Papir / Karton) kako bismo zajedničkim snagama doprineli da sredina u kojoj boravimo bude zdrava i pogodna za život svih bića.

Partneri koji su podržali realizaciju ovog projekta su Papir servis FHB i Zabavni park Starli.

U aprilu 2019. godine OŠ Žarko Zrenjanin na Limanu, donirana je oprema za reciklažu i separaciju otpada. Primarna separacija kreće iz učionica đaka nižih razreda, a razvrstan otpad se kasnije skladišti u kontejnere koji su postavljeni u školskom holu za PET ambalažu i Papir/Karton.

Ohrabrujemo roditelje i lokalnu zajednicu da učestvuje i da se priključi sakupljanju i razvrstavanju otpada (PET ambalaža / Papir / Karton) kako bismo zajedničkim snagama doprineli da sredina u kojoj boravimo bude zdrava i pogodna za život svih bića.

Partneri koji su podržali realizaciju ovog projekta su Papir servis FHB i Zabavni park Starli.

U maju 2019. godine OŠ Vuk Karažić donirana je oprema za reciklažu i separaciju otpada. Primarna separacija kreće iz učionica đaka nižih razreda, a razvrstan otpad se kasnije skladišti u kontejnere koji su postavljeni u školskom holu za PET ambalažu i Papir/Karton.

Ohrabrujemo roditelje i lokalnu zajednicu da učestvuje i da se priključi sakupljanju i razvrstavanju otpada (PET ambalaža / Papir / Karton) kako bismo zajedničkim snagama doprineli da sredina u kojoj boravimo bude zdrava i pogodna za život svih bića.

Partneri koji su podržali realizaciju ovog projekta su Papir servis FHB i Zabavni park Starli.

U oktobru 2019. godine OŠ Kosta Trifković donirana je oprema za reciklažu i separaciju otpada. Primarna separacija kreće iz učionica đaka nižih razreda, a razvrstan otpad se kasnije skladišti u kontejnere koji su postavljeni u školskom holu za PET ambalažu i Papir/Karton.

Ohrabrujemo roditelje i lokalnu zajednicu da učestvuje i da se priključi sakupljanju i razvrstavanju otpada (PET ambalaža / Papir / Karton) kako bismo zajedničkim snagama doprineli da sredina u kojoj boravimo bude zdrava i pogodna za život svih bića.

Partneri koji su podržali realizaciju ovog projekta su Papir servis FHB i Zabavni park Starli.

U novembru 2019. godine OŠ Prva vojvođanska brigada na Novom naselju, donirana je oprema za reciklažu i separaciju otpada. Primarna separacija kreće iz učionica đaka nižih razreda, a razvrstan otpad se kasnije skladišti u kontejnere koji su postavljeni u školskom holu za PET ambalažu i Papir/Karton.

Ohrabrujemo roditelje i lokalnu zajednicu da učestvuje i da se priključi sakupljanju i razvrstavanju otpada (PET ambalaža / Papir / Karton) kako bismo zajedničkim snagama doprineli da sredina u kojoj boravimo bude zdrava i pogodna za život svih bića.

Partneri koji su podržali realizaciju ovog projekta su Papir servis FHB i Zabavni park Starli.

U junu 2020. godine PU Radosno detinjstvo – vrtić Maslačak na Limanu, donirana je oprema za reciklažu i separaciju otpada, kao i PET Presko. Primarna separacija kreće iz prostorija u kojima borave dece, a razvrstan otpad se kasnije skladišti u kontejnere koji su postavljeni u dvosrištu vrtića za PET ambalažu i Papir/Karton. PET ambalaža se presuje pomoću PET Preska i na taj način smanjujemo zapreminu ambalaže u kontejnerima.

Ohrabrujemo roditelje i lokalnu zajednicu da učestvuje i da se priključi sakupljanju i razvrstavanju otpada (PET ambalaža – transparentni PET / Papir / Karton) kako bismo zajedničkim snagama doprineli da sredina u kojoj boravimo bude zdrava i pogodna za život svih bića.

Partneri koji su podržali realizaciju ovog projekta su Zabavni park Starli I Kappa Star Recycling.

Projekat Moja bašta može svašta

Projekat Moja bašta može svašta namenjen je deci ranoškolskog uzrasta (od prvog do trećeg razreda osnovne škole) i cilj projekta je širenje ekološke kulture kroz gradnju ekološke bašte, kako bismo kod dece probudili želju za bliskim upoznavanjem sa prirodom, zemljom, biljkama i sadnjom.

Razvija se tokom školske godine, uz niz radionica po jednom odeljenju.

Za razvoj projekta Moja bašta može svašta obezbeđuju se drvene kutije. Uz pozitivan stav uprave škole/vrtića pravi se vrt.

Realizacija / projekat Moja bašta može svašta – klik na fotografiju!

Kroz ciklus radionica Moja bašta može svašta (jun / jul / avgust / septembar / oktobar 2018. godine) u Zabavnom parku Starli, širili smo ekološku kulturu i gradili organsku baštu.

Krenuli smo baš od početka, od humusa i lopatica, odabira biljaka, snalažljivog rasporeda sadnje i važnosti pravljenja komposta i sakupljanja kišnice. U kreiranju bašte, nastavili smo sa edukacijom o baštenskoj matematici, udruženoj sadnji biljaka, a deca otkrivaju i šta je to trud u bašti i kako je lepo jesti povrće koje su sami zasadili na prethodnim radionicama.

Projekat Zeleni arhipelag

Projekat Zeleni arhipelag je naš novi ciklus baštovanskih radionica za odrasle. Ideja nam je da, poštujući pravila organskog baštovanstva koliko god da je moguće, stvaramo zelena ostrva u našem gradu. Cilj nam je da svako od vas nauči kako da oformi svoje ostrvo i tako doprinese stvaranju novih zelenih koridora i povećanju biodiverziteta.

Razvija se tokom čitave godine u našoj organskoj bašti na Novom naselju.

Pridružite se šarenom, letnjem upoznavanju Začinskog ostrva i Rajskog ostrva, i počnite da gradite ZELENI ARHIPELAG sa nama.

Realizacija / projekat Zeleni arhipelag – klik na fotografiju!

Beleške sa baštovanske radionice za odrasle

Začinsko ostrvo / 22. jul 2020.

*Začini su uticali na istoriju sveta

*Začinske biljke su važne i za naše gastronomsko uživanje, i za naše zdravlje

*Začinske biljke su bitne za: privlačenje korisnih insekata, odbijanje štetnih insekata, poboljšanje ukusa povrća, pripremu čajeva za kompost…

*Preporučujemo Vam gajenje: nane, bosiljak, vlašca, peršuna, ruzmarina…

*Možete ožiliti i sveže grančice nane koje kupite u marketu, i tako uštedeti, ali i uzgojiti novu biljku

*Pravo je vreme za začine

*Stvaranje Vašeg ZAČINSKOG OSTRVA može biti stvaranje Vašeg ličnog ostrva zdravlja i blagostanja, ali i stvaranje novog sveta – ZELENOG ARHIPELAGA – za sve korisne insekte našeg grada

Projekat Ozeleni

Projekat Ozeleni namenjen je deci ranoškolskog uzrasta (od prvog do trećeg razreda osnovne škole) i cilj projekta je edukacija dece o stvaranju i zaštiti ekosistema i ozelenjavanju javnih površina.

Kroz donacije sadnica za dvorišta osnovnih škola/vrtića, edukatori iz udruženja Dečija ekološka akademija uče osnovce kako da sade drveće i zašto su šume (pluća Zemlje) izuzetno važne za našu planetu.

Razvija se tokom školske godine, uz projekat Moja bašta može svašta ili samostalno.

Realizacija / projekat Ozeleni – klik na fotografiju!

Tokom 2018. godine, projekat je realizovan u Zabavnom parku Starli, kada je zasađeno 15 stabala drveća – sadnice katalpe, javora i bagrema.

U 2018. godini u OŠ Vuk Karadžić, sa tri odeljenja su posađene tri sadnice vretenastog četinara i na taj način je svaki razred dobio svoje drvo da neguje.

Projekat Vodni agent

Zajedničkom saradnjom sa Zabavnim parkom Starli iz Novog Sada i Društvom Vodna agencija iz Slovenije od 2016. godine, udruženje Dečija ekološka akademija je spona za realizaciju projekta Vodni agent u osnovnim školama u Novom Sadu.

Projekat se bavi edukacijom o vodnim resursima. Do sada je uz donaciju partnera, Zabavnog parka Starli, poklonjeno preko 15 mernih uređaja za praćenje potrošnje vode uz radionice o racionalizaciji potrošnje.

Budete i vi deo naših projektnih aktivnosti tako što ćete poslati upit na naš mejl.

Kontakt

Donacije

Kroz aktivan rad na ekološkoj edukaciji, edukatori iz Dečije ekološke akademije sproveli su mnogobrojne radionice u novosadskim vrtićima i školama za najmlađe sugrađane. U saradnji sa partnerima iz Zabavnog parka Starli (Novi Sad) od 2016. godine ostvareni su sledeći rezultati:

U realizaciji projekta Totalna reciklaža u školskoj 2018/2019. i 2019/2020. godini, a pod pokroviteljstvom Papir servisa / FHB i Zabavnog parka Starli, donirana je reciklažna oprema za 5 novosadskih osnovnih škola „Jožef Atila”, „Žarko Zrenjanin”, „Vuk Karadžić”, „Kosta Trifković” i „Prva vojvođanska brigada”

Cilj projekta je edukacija, usvajanje i primena reciklaže (razvrstavanje / sakupljanje PET ambalaže, Papira / Kartona) na nivou škole ili vrtića.

Razvija se tokom cele školske godine, uz niz radionica po jednom odeljenju.

Učesnici u projektu dobijaju svu potrebnu reciklažnu opremu, kao donaciju od partnera udruženja, za uspešan početak ekološkog osvešćivanja dece i lokalne zajednice.

Ekologija i očuvanje životne sredine jeste jedno od najvažnijih pitanja koje se postavlja svim ljudima na svetu, a to je i jedan od razloga zbog kojeg je od malih nogu potrebno raditi sa najmlađima kako bi im se ukazalo na važnost zdravog okruženja.

Zabavni park Starli je korake ka tome da postane prva novosadska ekološka igraonica i rođendaonica načinio dosta ranije, a 2019. godine je postavljena i reciklažna oprema u ovom prostru. To je bio jedan od najboljih načina da kod mališana, koji rado uče i otkrivaju svet, probude želju i za razumevanjem prirode, kao i kako nastaje i gde završava otpadni materijal.

Prostor i kreativno-obrazovni program u Zabavnom parku Starli, najvećem i najsavremenijem mestu za zabavu mališana u Novom Sadu, koncipiran je upravo tako da usmerava i podržava zdravo odrastanje dece. Kada je reč o Starlijevom edukativnom program, ekološko podizanje svesti kod najmlađih jedna je od vodećih tema, a mališani sada mogu nova znanja da stiču i u Starli eko bašti, kroz projekat Moja bašta može svašta.

Ekološke radionice traju dva sata i obuhvataju učešće na radionici, igranje u igraonici Zabavnog parka Starli na Bulevaru vojvode Stepe na Novom naselju. Naravno, program je potpuno besplatan i sa decom do 10 godina rade kolege i volonteri iz udruženja Dečija ekološka akademija.

Izvor: 021 Radio

Nastavak saradnje između Dečije ekološke akademije, Vodne agencije i Zabavnog parka Starli u školskoj 2019/2020. godini donosi nove korisnike mernih uređaja.

Pod pokroviteljstvom Zabavnog parka Starli,  deset poklon paketa su pripali osnovnim školama „Jožef Atila“, „Žarko Zrenjanin“, „Dositej Obradović“, „Sonja Marinković“, „Jovan Jovanović Zmaj“, „Prva vojvođanska brigada“ i Predškolskoj ustanovi Radosno detinjstvo – vrtić „Zlatokosa“ u Novom Sadu. Deca predškolskog uzrasta i đaci prvog, drugog i trećeg razreda imaće priliku da daju svoj doprinos čuvanju vode deleći znanje sa svojim vršnjacima i roditeljima.

Kroz radionice ovog projekta će proći oko 250 dece iz novosadskih osnovnih škola i vrtića.

Tokom nastavka saradnje između Dečije ekološke akademije, Zabavnog parka Starli i Vodne agencije na regionalnom projektu Vodni agent u 2018. godine donirano je 6 edukativnih paketa za šest vrtića predškolske ustanove „Radosno detinjstvo“ u Novom Sadu.

Deca iz vrtića „Maslačak”, „Veseli vrtić”,  „Palčica”, „Bubamara”, „Spomenak” i „Cvrčak” imaće priliku da saznaju više o značaju vode, čemu ona sve koristi i zašto je neophodno da je sačuvamo. Deca učestvuju u radionicama i sistemu praćenja potrošnje vode kako bi se voda racionalnije koristila. Vrtić Happy place se u oktobru 2018. priključio projektu.

Kroz radionice je prošlo 150 dece iz novosadske predškolske ustanove Radnosno detinjstvo i vrtića Happy place.

Tokom nastavka saradnje između Dečije ekološke akademije, Zabavnog parka Starli i Vodne agencije donirano je još 6 edukativnih paketa Vodni agent za šest osnovnih škola u Novom Sadu.

Đaci iz osnovnih škola „Dušan Radović”, „Ivo Lola Ribar”, „Sonja Marinković”, „Vuk Karadžić”, „Ivan Gundulić” i „Prva vojvođanska brigada” imali su priliku da saznaju više o značaju vode, čemu ona sve koristi i zašto je neophodno da je sačuvamo.

Kroz radionice je prošlo 160 dece iz novosadskih osnovnih škola.

Uz podršku udruženja Dečija ekološka akademija i Društva Vodna agencija, a pod pokroviteljstvom Zabavnog parka Starli, tokom 2017. godine donirano je šest edukativnih paketa Vodni agent koji se sastoje od radnionica i mernog uređaja koji prati potrošnju vode. Poklon paketi su pripali osnovnim školama „Đorđe Natošević“, „Žarko Zrenjanin“, „Kosta Trifković“, „Jožef Atila“, „Petefi Šandor“ i „Svetozar Toza Marković“ u Novom Sadu gde su učenici prvog, drugog i trećeg razreda imali priliku da daju svoj doprinos čuvanju vode deleći znanje sa svojim vršnjacima i roditeljima.

Kroz radionice je prošlo 180 dece iz novosadskih osnovnih škola.

Mreža pošumimo Vojvodinu

 

Članstvo u Mreži Pošumimo Vojvodinu

Sedište udruženja Dečija ekološka akademija je u Novom Sadu i naša najbliža šuma je Fruška gora.

Volimo da uživamo u šumi, da je istražujemo i upoznajemo, i da kroz naše ekološke radionice kontinuirano edukujemo decu i odrasle o važnosti očuvanja svih šuma i biodiverziteta. Podržavajući ciljeve Mreže, udruženje Dečija ekološka akademija se u martu 2020. godine, pridružilo Mreži Pošumimo Vojvodinu.

Mreža Pošumimo Vojvodinu je mreža udruženja i pokreta građana, koja je osnovana u januaru 2020. godine u cilju većeg uticaja javnosti na donosioce odluka i razvijanja svesti javnosti o značaju očuvanja i unapređenja postojećih šuma i povećanja površina pod šumama u AP Vojvodini, o važnosti očuvanja šuma i pošumljavanja na zaštitu prirode, poljoprivredu, ekonomiju, te radi veće medijske vidljivosti, činjenica i problema u vezi pošumljavanja, kao i načina za njihovo rešavanje.

Mreža trenutno ima 23 članice, udruženja i pokreta građana iz Novog Sada, Sremskih Karlovaca, Vršca, Subotice, Vrbasa, Sombora, Bečeja, Gložana, Kovina, Deliblata, Bele Crkve, Novog Kneževca i Sremske Mitrovice i otvorena je za nove članice.

Članice mreže:

Pokret gorana Vojvodine, Sremski Karlovci
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Novi Sad
Ekološki centar „Stanište“, Vršac
Inženjeri zaštite životne sredine, Novi Sad
Pokret gorana Novog Sada, Novi Sad
Naučno-istraživačko društvo studenata biologije i ekologije „Josif Pančić“, N. Sad
Društvo mladih istraživača „Branislav Bukurov“, Novi Sad
Pokret „Odbranimo šume Fruške Gore“, Novi Sad
Udruženje za zaštitu šuma, Novi Sad
Ekološki front, Novi Sad
Udruženje Dečija ekološka akademija, Novi Sad
CEKOR – Centar za ekologiju i održivi razvoj, Subotica
Ekološki pokret Vrbasa, Vrbas
Pokret gorana Sombora, Sombor
Udruženje građana „Ekobečej“, Bečej
Udruženje ekologa „EKOS“, Gložan (Bački Petrovac)
Ekološko udruženje „Avalon“, Vršac
Prirodnjačko društvo „Gea“, Vršac
Udruženje sportskih ribolovaca „Deliblatsko jezero“, Deliblato (Kovin)
Udruženje građana „Eko zona Kovin“, Kovin
Udruženje građana „Aurora“, Bela Crkva
Eko centar „Tisa“, Novi Kneževac
Ruralni centar „Sova“, Sremska Mitrovica

Autonomna pokrajina Vojvodina jedna je od najmanje šumovitih područja u Evropi. Po zvaničnim podacima, u AP Vojvodini je pod šumama oko 140 hiljada hektara, ili oko 6,4% teritorije, računajući i velike šumske komplekse na Fruškoj gori, Vršačkim planinama, u Deliblatskoj peščari, Gornjem Podunavlju i sremsko-bosutske šume. Bez ovih kompleksa, najveći broj opština i gradova je potpuno ogoljeno, sa tek par promila površine pod šumama. U skladu sa standardima razvijenih zemalja, optimalna površina pod šumom i zaštitnim zasadima je 0,16 hektara po stanovniku. Prema ovom standardu, šume bi u AP Vojvodini trebalo da zauzimaju površinu od oko 308 hiljada hektara, što znači da sada nedostaje oko 170 hiljada hektara novih šuma i zaštitnih zasada.

Koristi od šuma su velike i raznovrsne. Šume su jedinstveni ekosistemi, stanište su za mnoge biljne i životinjske vrste. Prirodni su prečistači vazduha i time poboljšavaju njegov kvalitet, ublažavaju mikroklimatske ekstreme i posledice klimatskih promena, povoljno utiču na ekonomiju, turizam, zdravlje. Imaju nemerljiv značaj i u poljoprivredi, jer smanjuju štete od suša i poplava, čuvaju zemljište od isušivanja, povećavaju kvalitet zemljišta i prinose, vezuju za sebe štetne materije i povećavaju kvalitet hrane, menjaju
način strujanja vazduha, smanjuju brzinu vetra, sprečavaju raznošenje zemljišta i eroziju, kao i nanošenje peska na zemljište, pogodno su područje za pčelarstvo i izvor su jestivih šumskih plodova. Iako nema tačnog podatka, štete i izgubljene dobiti zbog nedostatka šuma, u AP Vojvodini svakako se mogu meriti stotinama miliona evra godišnje.

Iako su vrednosti i značaj šuma nesporni, a šumovitost u AP Vojvodini daleko ispod optimalne, i to u regiji u kojoj je poljoprivredno zemljište najvažniji resurs, javnost i donosioci odluka, ipak, očuvanju postojećih šuma i pošumljavanju ne pridaju važnost
kakva se očekuje i kakva je neophodna. Očuvanje postojećih šuma i novo pošumljavanje nisu prioritet, nedovoljno efikasno se planiraju, nedovoljno se finansiraju, problemi koji ih ograničavaju se ne rešavaju, tako da godinama izostaju vidljivi pomaci, koji bi se pokazali ne samo u povećanju površina pod šumama, uz očuvanje drugih prirodnih vrednosti i staništa, već i u održavanju postojećih površina.

Organizacije civilnog društva svesne su društvene uloge koju imaju, a znanjem, iskustvom, dobrovoljnim radom i na druge načine mogu i žele da doprinesu poboljšanju stanja. Jedan od delotvornijih načina za to je osnivanje mreže, koja će okupljati udruženja posvećenih unapređenju stanja postojećih šuma i povećanju površine pod šumama u AP Vojvodini.

Bez obzira na kritike javnosti, Skupština AP Vojvodine odlučila je da se iz Pokrajinskog fonda za šume brišu sve aktivnosti na pošumljavanju i unapređenju rasadničke proizvodnje, iako su to osnovne delatnosti Fonda.

Skupština AP Vojvodine donela je odluku o rebalansu budžeta za 2020. godinu. U okviru rebalansa, umanjen je planirani iznos novca u Pokrajinskom fondu za šume. Međutim, umanjenje nije jednako pogodilo sve delatnosti Fonda. Oko 90% novca potrošiće se na izgradnju šumskih puteva, što je aktivnost daljeg korišćenja šuma, a obrisane su sve aktivnosti na novom pošumljavanju.

Na to je reagovala NVO mreža „Pošumimo Vojvodinu“, koja je saopštenjem za javnost pokušala da spreči donošenje ovako skandalozne odluke. Mreža nije zadovoljna ovakvim raspletom, nastaviće da ukazuje na štetnost daljeg zanemarivanja važnosti pošumljavanja i predložiće mere za poboljšanje stanja.

Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je u ime Mreže gostovao u emisiji „Čekajući vetar“ Radio Beograda. Izjavio je da Vojvodini, koja je jedna od najmanje pošumljenih regija u Evropi, klimatske promene nanose velike štete, a da prave mere izostaju. Drastičan primer je kada Fond za šume, koji je osnovan da bi se povećala površina pod šumom, faktički ne ispunjava svoju svrhu. Iako lokalne samouprave imaju odgovornost, očekujemo da impuls za popravljanje stanja dođe sa čela pokrajinske vlade, zaključio je Knežević.

Kada Pokrajinski fond za šume prestane da finansira pošumljavanje, i svede se na servis za dalju seču postojećih šuma, što je u planu da se usvoji na narednoj sednici Skupštine AP Vojvodine (7. maja), onda razlozi i ciljevi njegovog osnivanja postaju besmisleni. Takvo ophođenje je pogubno i neodrživo.

U planu je da se na sednici Skupštine AP Vojvodine 7. maja, između ostalog, izmeni program Fonda za šume za 2020. godinu. Rashodi Fonda smanjiće se sa 200,5 miliona dinara na 135,3 miliona. Od toga je 72,8 miliona planirano za nove aktivnosti u ovoj godini i 62,5 miliona za ugovorene obaveze prenete iz prethodnih godina.

Iz programa se brišu sve aktivnosti u vezi sa pošumljavanjem i rasadničkom proizvodnjom, osim prenetih obaveza. Od novih aktivnosti, čak 65,8 miliona dinara, ili više od 90%, planira se za izgradnju šumskih puteva. Sa prenetim obavezama, za ovu stavku planira se čak 117,5 miliona, dok za pošumljavanje samo 3 miliona dinara.

Pokrajinski fond za šume osnovan je 2010. godine „u cilju finansiranja očuvanja, zaštite i unapređivanja stanja postojećih i podizanja novih šuma, kao i za izradu planova i programa gazdovanja šumama“, što je propisano u članu 2. Odluke o obrazovanju Fonda. Ni do sada Fond nije ispunjavao ciljeve zbog kojih je osnovan. Poslednjih godina, za pošumljavanje je trošeno od 6 do 14 miliona dinara godišnje, što je dovoljno za samo par desetina hektara. Sa druge strane, za izgradnju šumskih puteva, što je aktivnost korišćenja šuma, trošeno je i do 75% novca Fonda. Ali kada Fond za šume prestane da finansira podizanje novih šuma, i svede se na servis za dalju seču postojećih šuma, razlozi i ciljevi njegovog osnivanja postaju besmisleni.

Ovo ukazuje da donosioci odluka u Pokrajinskoj vladi i nadležnom Sekretarijatu ne vrednuju značaj očuvanja postojećih i podizanje novih šuma, već su vrlo skloni daljoj eksploataciji ovog bogatstva. Bez obimnog podizanja novih šuma, to je pogubno i neodrživo. Podsećamo da je AP Vojvodina jedno od najmanje šumovitih područja u Evropi. Po zvaničnim podacima, Vojvodini nedostaje oko 170 hiljada hektara novih šuma i zaštitnih zasada. Štete i izgubljene dobiti u poljoprivredi zbog poplava, suša, smanjenja prinosa i kvaliteta zemljišta, i drugih direktnih posledica nedostatka šuma, mogu se meriti stotinama miliona evra godišnje.

Zato mreža „Pošumimo Vojvodinu“ traži od nadležnih da preispitaju planirane izmene programa Fonda za šume, tako što će se bar 80% sredstava Fonda uložiti u podizanje novih šuma i poboljšanje uslova rada rasadnika.